Борис Дежуловић: Бладе Руннер или сретна Нова

Поучна је прича о тој несретној нашој години: свака једном заврши и свака је досад завршила, ниједна још није била да јој није дошао 31. просинца. Колико год нам изгледало као да нас зајебавају, ено су и знанственици доказали да је било и горих година

Boris Dežulović / 03. јануар 2021

а је пред нама била туробна и усрана година, могли смо и морали знати већ по томе што су у њој биле смјештене чак три култне попкултурне дистопије.

Први нас је, давно и на вријеме, на ту туробну и усрану годину упозорио Ридлеy Сцотт, још 1982. снимивши славног Истребљивача – Тхе Бладе Руннер, с Харрисоном Фордом – и смјестивши га управо у ту нашу годину, у сиву и тјескобну будућност у којој Лос Ангелесом и остатком пренасељеног планета харају репликанти, андроиди одметнути од корпорацијске контроле. Култни Бладе Руннер није само најбољи знанствено-фантастични филм по избору саме академске заједнице: Сцоттово је ремек-дјело поставило и визуалне стандарде свих будућих сивих и тјескобних дистопија, захваљујући Сyднеyју Јаyу Меаду, чувеном америчком индустријском дизајнеру и неофутуристичком умјетнику који је осмислио и Лисбергеров Трон и Цамеронове Алиене, нацртавши препознатљиви визуални идентитет наше суморне будућности.

Такав је пет година касније био и Тркач – Тхе Руннинг Ман редатеља Паула Мицхаела Гласера из 1987. – који се догађа у истој тој усраној години и у истом граду, Лос Ангелесу, гдје сивом и тјескобном стварношћу након слома свјетског економског поретка влада тоталитарни војно-полицијски режим који гуши грађанске слободе и цензурира медије, а отупјели се народ забавља гледајући сурови и смртоносни реалитy схоw у којему судјелују осуђени криминалци, међу којима и бивши полицајац Арнолд Сцхwарзенеггер, осуђен када одбије пуцати на демонстранте.

Млађе пак, које су мимоишли и Руннинг Ман и Бладе Руннер, на исту су туробну будућност упозоравали Мy Цхемицал Романце, банд из Неwарка, који је 2010. издао концептуални дистопијски албум Дангер Даyс: Тхе Труе Ливес оф тхе Фабулоус Килљоyс, описујући пјесмама управо ту годину, у којој сиву и тјескобну стварност Калифорније контролира зла корпорација Беттер Ливинг Индустриес, против чијих се синтетичких Дракулоида боре герилци из побуњеничке скупине Килљоyс.

Таква нас је, ето, година чекала, година у којој ћемо сви судјеловати у једном великом корпоративном реалитy схоwу, или пред телевизорима или "унутра", бјежећи пред полицијом, откривајући међу собом корпоративне репликанте и дракулоиде што нам раде о глави, све чекајући да нас спасе Харрисон Форд, Арнолд Сцхwарзенеггер или револуционари из Килљоyса – постапокалиптична стварност какву нам је нацртао сам велики Сyднеy Меад.

Поучна је стога прича о тој несретној нашој години: свака једном заврши и свака је досад завршила, ниједна још није била да јој није дошао 31. просинца. Колико год нам изгледало као да нас зајебавају, ено су и знанственици доказали да је било и горих година. Професор с Харварда Мицхаел МцЦормицк, рецимо, тврди да је најгора била 536., коју су – највјеројатније због ерупције једног исландског вулкана – цијела Еуропа и Азија провеле у потпуном мраку и глади. Па је и та 31. просинца завршила. Добро, то је точно, сљедеће године појавила се куга, али схватили сте што желим рећи.

Дошао је онда полако крај и постапокалиптичној години из Руннинг Мана, Бладе Руннера и Дангер Даyса, години злих корпорација, репликаната, дракулоида и полицијских диктатура, години у којој смо проживјели и преживјели и помахниталог Доналда Трумпа, и црначку побуну у Америци, и глобалну избјегличку кризу, и опаки вирус који је планету оковао страхом, и пандемију факе неwса, и панику од свјетске рецесије, и катастрофални пад Доw Јонеса и свјетских бурзи.

Дошао је тако крај и усраној години Бладе Руннера, пратит ћемо на концу и испратити и њен просинац, и посљедње њене трзаје: након свега што смо проживјели, пожурит ће ваљда све преостале лоше вијести угурати се у тих посљедњих мјесец дана. У катастрофалном клизању тла у Бурундију погинут ће двадесет шест особа, двадесет осам ће их погинути кад се аутобус сурва у провалију у Јужној Суматри, у страшном пожару у једној творници у Делхију живот ће изгубити педесет радника, у вулканској ерупцији на Wхите Исланду у Новом Зеланду настрадат ће двадесет мјештана, у паду транспортног авиона чилеанске војске њих тридесет осам, од незапамћене хладноће у Бангладешу ће умријети педесет несретника, седамдесет осам изгинут ће их у експлозији камиона бомбе у сомалијском Могадисхуу, након чега ће Сомалију похарати и најезда скакаваца, уништивши седамдесет хиљада хектара ионако шкртих усјева.

А онда још и потрес за крај.

Да је била туробна и усрана година, знали смо тако давно прије него што ће је претпосљедњег дана симболички закључити двије вијести с два краја свијета.

Најприје ће 30. просинца због "илегалне медицинске праксе" на три године затвора и три милијуна јуана казне у Кини бити осуђен злогласни биогенетичар Хе Јианкуи, професор СУСТецх свеучилишта у Схензхену, који је ономад јавност и знанствену заједницу запањио тврдњама да је створио људску бебу генетски модифициране ДНК, такорекућ репликанта из Сцоттова Бладе Руннера.

А онда ће истог 30. просинца с другог краја кугле, из Пасадене, стићи вијест да је у 86. години тихо умро велики Сyднеy Сyд Меад, човјек који је визионарски дизајнирао нашу сиву и тјескобну будућност и цијелу ту усрану годину из дистопијског Бладе Руннера, исту ето годину чији 31. просинца на концу ни сам неће доживјети.

Свака је, међутим, једном завршила, па ће у поноћ 31. просинца завршити и та.

"Драги грађани, Хрватице и Хрвати у домовини и исељеништву, у име Владе и особно, од срца вам желим сретну и успјешну Нову годину!" поручит ће у онда телевизијском обраћању предсједник Владе Андреј Пленковић. "У години на измаку, учврстили смо господарски раст, наставили с порезним растерећењима и структурним реформама. Покренули смо бројне инфраструктурне пројекте, значајно повећали кориштење еуропских фондова и вратили кредитни рејтинг Хрватске на инвестицијску разину. Свјесни да дио наших суграђана још увијек живи у тешким околностима, господарском политиком и мјерама друштвене солидарности континуирано радимо на побољшању животног стандарда сваког хрватског човјека и равномјерном развоју сваког дијела Хрватске. Сљедећа година бит ће година даљњег господарског развоја и међународног позиционирања Хрватске, политичке и господарске афирмације наше земље. У увјерењу да заједно настављамо градити и водити хрватско друштво у исправном смјеру према просперитету и бољитку, желим вам обиље среће, здравља и свако добро у новој 2020. години."

Да, 2019.: поучна је, ето, била прича о усраној 2019. години, години у којој су биле смјештене чак три култне попкултурне дистопије, и Дангер Даyс Тхе Цхемицал Романцеа, и Гласеров Руннинг Ман, и Сцоттов Бладе Руннер, година која нам је претпосљедњег дана узела и Сyда Меада, дизајнера наших постапокалипси, година у којој смо преживјели и махнитање Доналда Трумпа и немире у Мемпхису због полицијског убојства двадесетогодишњег Брандона Wеббера, избјегличку кризу у Еуропи и избијање епидемије еболе у Демократској Републици Конго, и пандемију факе неwса на друштвеним мрежама, и ону љетну панику од рецесије и стрмоглави пад Доw Јонеса и свјетских бурзи тога љета, и онај катастрофални потрес у Албанији на крају године.

Свака је дотад завршила, па је завршила и та, иза сваке је у поноћ 31. просинца дошла "сретна и успјешна Нова", па је и након дистопијске, сиве и тјескобне 2019. дошла 2020., година наде и онога, како се зове, "обиља среће, здравља и свакога добра". Увијек дође.

Главу стога горе, и сретна Нова.

Преузето са Новости 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.