Владе Дивац ексклузивно за БУКУ: Нисам могао да будем срећан док је у мојој земљи био хаос

Легенда свјетске, југословенске и спрске кошарке Владе Дивац гост је БУКА аудио подцаста.

Borislav Višnjić / 14. јул 2021

Foto: BUKA

 

Тема за разговор са вишеструким свјетским и европским шампионом није фалило, али смо због чињенице да је на одмору са породицом на Луштици беј у Црној Гори, са Дивцем причали таман колико траје једна четвртина у НБА лиги.

Прочитајте и послушајте шта га покреће у хуманитарном раду, како је могао да умјесто у Партизану заврши у Босни, шта мисли о повратку Жељка Обрадовића на ове просторе, као и због чега није никада желио да буде тренер.

 

БУКА: Владе, разговарамо у Црној Гори гдје боравите са породицом на одмору и имали сте више хуманитарних акција. Ваша хуманитарна Фондација Ана и Владе Дивац траје већ дуго, скоро три деценије. Нису баш сви успјешни спортисти или пословни људи спремни да се посвете хуманитарном раду. Шта вас конкретно испуњава у томе?

Као млад сам остварио своје снове из дјетињства. Нажалост, у том периоду у граду и у земљи у којој сам рођен је настао хаос. Јесам био у позицији да будем срећан човјек али када видите шта се дешава онда та срећа не може имати пун потенцијал. Једноставно, човјек не може бити задовољан са животом ако околина њега нема макар мир или потенцијал да направи нешто. Почео сам да се бавим хуманитарним радом управо из тог разлога – јер сам видио дјецу да су завршавала у периоду ратних година, гдје им није мјесто. Из тога се родила жеља да људе који су изгубили домове током ратова 1990-их година препознам, помогнем и дам им глас, јер је доста њих било у избјегличким камповима а да ми нисмо ни знали да ти кампови постоје. Тако да је Фондација само наставила континуитет рада свих ових година.

БУКА: И када сте се опраштали од кошарке организовали сте, умјесто опроштајне утакмице, догађај гдје су управо промовисане Ваше хуманитарне акције?

Тако је, то је било 2007. године. Ево сада ћу то можда и први пут да испричам једну анегдоту. Мој пријатељ из Америке је дошао да донесе помоћ људима који су били у избјегличким камповима и желио је да је одем са њим а нијесам знао ни да ти кампови постоје. Када сам отишао то ми је било јако тужно и натјерало ме да размишљам, јер ако је мој пријатељ могао да помогне онда смо могли и сви да се удружимо и помогнемо тим људима. Искористио сам мој опроштај да управо промовишем ту акцију.

БУКА: Обично када се разговара са успјешним спортистима о њиховој каријери креће се хронолошки од почетка. Крренућемо мало другачије ипак. Сјећате ли се првог дана након што сте одлучили да завршите каријеру, какве су Вам биле емоције?

Био сам срећан, из простог разлога што сам престао да играм онога тренутка када ми кошарка више није представљала задовољство. То је био дан када сам се пробудио и пошао на тренинг а све ми је 'пало' тешко. Знао сам да је то моја посљедња сезона када ћу играти кошарку јер је мени кошарка била задовољство. Након играчке каријере имао сам више времена да проведем са породицом, прије свега се дјецом која су била већ одрасла а нијесам био са њима у пуном капацитету. Тако да ми је то било задовољство.

БУКА: Из сличних разлога је и Саша Даниловић завршио његову каријеру, али мени је било посебно занимљиво када је говорио да не би могао никада да буде тренер је се превише изнервира ако неки играч не реагује на терену како би требало или како би он урадио. Да ли и Ви из сличних разлога нијесте пробали да буде тренер?

Не. Једноставно нисам од оних који умију да пренесу знање. Ја сам имао знање, не само зато што сам то научио, него сам вјероватно имао и таленат. Када ми неко каже како то урадиш, ја кажем – не знам, само то урадим, јер је то у мени. Али, не умијем да пренесем, а да би био тренер мораш да имаш такву врсту знања као и да будеш психолог и све остало. Много је битно знати шта знаш, а шта не знаш.

БУКА: Ваш други колега из изграчких дана а касније и тренер у репрезентацији, Жељко Обрадовић, вратио се у Партизан. То је изазвало позитивне реакције у цијелом региону. Какво је Ваше мишљење о томе, да ли су одмах очекивања превелика или је нормално да такво тренерско име носи бреме притиска?

Свакако да носи. Жељко је велики тренер, најбољи свих времена у Европи и као такав да дође у Партизан онда мора да постоји велика љубав а Жељко стварно има љубав према Партизану, као и сви ми, али он поготово. Драго ми је што се вратио и желим му све најбоље.

 

 

БУКА: Недавно сте изјавили да сте имали и понуду Босне да пређете код њих прије трансфера у Партизан. То је можда најбољи показатељ колико је лига старе Југославије била јака.

Не само Босна, имао сам доста понуда скоро свих великих клубова из бивше земље. Босна је била једна од опција, прије свега због тренера Карија Пешића и Мирзе Делибашића који је тада водио клуб. Имао сам велико поштовање према обојици, али сам се ипак орпедијелио за Партизан, не само што сам као дјечак био 'партизановац' већ ми је брат био у Београду, па ми је то лакше било за родитеље.

БУКА: Када причамо о бившој земљи не можемо да непоменемо и неуспјех свих земаља које су учествовали на квалификационим турнима за Олимпијске игре, једино се Словенија пласирала у Токио. Чини ли вам се да је у овој лудој години и било очекивано да буде толико изненађења јер су играчи тек завршили сезоне у специфичној 'корона години' која је донијела изненађења у свим спортовима?

Кошарка је национални спорт свих земаља региона. Неуспјех свакако носи то разочарање, али ипак је то спорт. Не можемо стално да побјеђујемо и да будемо на врху то је процес који иде горе-доле. Немам страх за кошарку, она ће увијек бити у региону на врху. Ово је само тренутни период када није било успјеха.

БУКА: Били сте до скоро генерални менаджер Сакраменто Кингса. Имали сте прилику да видите понашање нових генерација играча. Колико је теже сада постати играч уз све менаджере, родитеље који су више укључени, друштвене мреже и другачије навике у односу на Ваш период?

Мислим да је много лакше сада, јер је спорт, не само кошарка, генерално напредовао. И од начина живота, исхране и технологије, праћења физичке спреме играча. Нажалост, неки гледају кроз прсте па се дешавају разне ствари као што је било на Европском првенству у фудбалу гдје се десило да спортисти колабирају. Ипак, мислим да је сада лакше јер технологија помаже у развоју играча.

БУКА: Дијелили сте паркет са најбољим свјетским и европским играчима. Пошто сте били савременик Мајкла Джордана сваке године се води дебата у НБА лиги да ли је он најбољи играч свих времена.

Шта ви мислите?

БУКА: Джордан је број један.

Ево да вам 'пластично' објасним. Да имате Джордана у данашње вријеме он би по овим правилима он би имао просјек 80 поена по утакмици. Па упоредите ко је најбољи. Правила су се промијенила, нема физичког контакта, грубе игре, нема одбрана фокусираних. Игра се публику, што је лијепо, за кош више, што је такође лијепо, али чини ми се та изгубила конкурентност, па је незахвално уопште поредити једну генерацију са другом, јер су просто другачије околности.

БУКА: А од европских играча. Да ли је Дражен Петровић за Вас најбољи свих времена, старији кажу да је то можда Крешимир Ћосић?

Нисам играо са Крешом. Био ми је тренер и то велики тренер и неко ко је заслужан за моју каријеру. Од играча свакако су Дражен и Сабонис на врху али бих ту ставио и мог саиграча Пеђу Стојаковића који мало добија пажње. Али када погледате у ком времену је играо и био олстар играч много пута и побједник у шутирању тројки, имао је квалитет одмах иза Дражена и Сабониса.

БУКА: Новак Ђоковић се прије неколико дана изједначио по броју гренд слем титула са Надалом и Федерером. Како видите Ђоковића као спортисту, сматрате ли да је дефинитивно најбољи спортиста свих времена са ових простора?

Не бих ограничавао на овај простор само. Могу да га ставим да буде у рангу најбољих спортиста свих времена свијета. Новак је таква личност која помјера границе на сваком пољу и на терену и ван њега. Он је за мене примјер како би требало да изгледа успјешан спортиста – предан, вредан. Самоупоздање које има, што је важно за спортисту, је невјероватно и можемо да будемо сви срећни да је Новак дио наших простора.

Цијели интервју послушајте у нашем аудио подцасту, неки одговори су пренесени парцијално.

 

 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.